Priroda · Treći deo

Pustinjski mrav ne pamti put kući. Pamti broj koraka.

O mravu koji se vraća pravo do rupe u pesku, i o čekinjama kojima je to dokazano.

Rupa u pesku, bez ijedne oznake

U Tunisu, na severu Afrike, postoji ravnica prekrivena slanim peskom. Nema drveta. Nema kamena. Nema grma. Kuda god da pogledaš, isto je.

U toj ravnici živi mrav. Rupa u koju ulazi široka je koliko vrh olovke.

Pesak je u podne toliko vreo da bi ti dlan trznuo čim bi ga spustio. Baš zato mrav tada i izlazi: sve što bi htelo da ga pojede u to doba se sklonilo u hlad. Ali napolju sme da bude kratko. Ako promaši rupu i počne da luta, neće se vratiti.

Put tamo je črčkarija, put nazad je lenjir

Mrav izlazi sam i traži hranu — najčešće neki insekt koji nije izdržao vrelinu. Kako traži, tako i ide: levo, desno, unazad, u krug. Kada bi mu neko iscrtao putanju, dobio bi črčkariju kakvu praviš olovkom kad ti je dosadno.

Onda nađe hranu, uzme je i krene nazad. I sad ono čudno. Ne vraća se svojom črčkarijom. Okrene se i ide pravo, kao po lenjiru, tačno prema rupi koju ne vidi. Zna gde je, iako je ne vidi.

Za to su mu potrebne dve stvari: pravac i rastojanje. Pravac dobija od Sunca — mrav u svom oku ima nešto čime očitava položaj Sunca na nebu, kao kompas.

Ostaje rastojanje. Koliko daleko sam otišao?

Stani i pitaj

Nemaš metar. Nemaš oznake. Ne možeš da ostaviš miris, jer vrelina sve isuši. Kako bi izmerio koliko si se udaljio od kuće?

Isto što su radili i ljudi

Sećaš se Eratostena, koji je izmerio Zemlju. Da bi mu račun izašao, morao je da zna koliko je jedan grad udaljen od drugog. To rastojanje nije izmereno metrom nego ljudima: postojali su hodači koji su išli od grada do grada i brojali svoje korake.

Postupak je jednostavan. Znaš koliki je jedan tvoj korak. Prebrojiš koliko si ih napravio. Pomnožiš.

Naučnici su posumnjali da mrav radi upravo to. Ali kako da to proveriš kod životinje koja ti neće ništa reći?

Čekinje

Godine 2006. naučnici u Nemačkoj i Švajcarskoj smislili su ovo.

Napravili su ravan kanal dug deset metara. Na jednom kraju je mravlja rupa, na drugom hrana. Mravi su naučili taj put i marljivo ga prelazili.

Onda su, dok su mravi bili kod hrane, jednoj grupi na noge zalepili sitne čekinje — štule. Noge su im postale duže, pa i korak duži. Drugoj grupi su noge skratili, pa im je korak postao kraći.

Pa su ih pustili da idu kući.

Mravi na štulama prošli su pored rupe i nastavili dalje. Stali su tek oko petnaest metara od hrane i tamo počeli da traže ulaz u prazan pesak, pet metara predaleko.

Mravi sa kraćim koracima stali su prerano, negde na šest metara, i tražili rupu na mestu gde rupe nema.

Nijedna grupa nije pogrešila pravac. Obe su išle savršeno tačno prema kući. Pogrešile su samo koliko.

Stani i pitaj

Zvuči kao dokaz. Ali šta ako mravima ništa nije bilo sa brojanjem, nego ih je promena na nogama prosto zbunila?

Provera koja je sve rešila

Naučnici su na to mislili. Zato su iste te mrave, sa štulama koje su ostale na njima, pustili da ceo put prođu ispočetka — i tamo i nazad.

Ovoga puta su stali tačno na rupi.

To je razrešilo stvar. Štule ih ne zbunjuju. Mrav na putu do hrane nauči koliki mu je korak sada, i sa tim brojem računa nazad. Kad mu se korak promeni na pola puta, račun promaši. Kad krene iz početka, račun se ponovo poklopi.

Šta se i dalje ne zna

Znamo šta mrav radi. Ne znamo kako to drži u glavi.

Njegov mozak je manji od zrna maka. U njemu niko nije našao brojač, ni bilo šta što liči na spisak. Reč „broji“ je naša reč, jer je nama tako najlakše da opišemo ono što vidimo da radi. Možda unutra zaista postoji nešto što ide jedan, dva, tri. A možda je to nešto sasvim drugo, čemu još nismo dali ime.

Uradi u dvorištu

Budi mrav na štulama.

Izaberi cilj: drvo, kapiju, ćošak kuće. Idi do njega svojim običnim korakom i broji. Zapamti broj.

Vrati se na početak. Sada idi ponovo, isti broj koraka, ali koračaj kao div — što duže možeš. I dok hodaš, gledaj u zemlju ispred sebe, nikako u cilj. Mrav ne vidi svoju rupu, pa ne smeš ni ti da varaš.

Kada izbrojiš svoj broj, stani i tek onda podigni glavu. Videćeš gde te je odveo tačan broj sa pogrešnim korakom. Probaj i obrnuto, sitnim koracima. Promašićeš na drugu stranu.

Kada sledeći put vidiš mrava kako ide preko pločnika, znaj da on verovatno ne luta.

On se negde vraća, a broj koji ga tamo vodi nosi u glavi manjoj od zrna maka.

Za razgovor posle čitanja

1. Šta bi se desilo mravu koji bi na putu do hrane prešao preko velikog kamena, gore pa dole? Da li bi mu račun ostao tačan?

2. Postoji li put koji ti umeš da pređeš zatvorenih očiju? Odakle dokle, i po čemu se snalaziš?

3. Naučnici su morali da smisle drugu proveru da bi bili sigurni. Šta bi ti još probao sa tim mravima?