Fizika · Trinaesti deo

Led je četiri meseca putovao brodom kroz tropе

Niko ga nije hladio. Na brodu nije bilo nijedne mašine. A stigao je.

U indijski grad Kalkutu je 1833. godine uplovio brod iz Amerike.

Na doku je bilo preko trideset stepeni, kao kod nas u najgorem avgustu. Brod je pre toga četiri meseca plovio oko cele Afrike, kroz najtoplije vode na svetu.

Kad su otvorili skladište, unutra su bile gromade leda. Isečene tog zimskog jutra sa zaleđenog jezera nedaleko od Bostona, svaka teška koliko odrastao čovek.

Deo se putem otopio, ali daleko veći deo nije. Ljudi u Kalkuti su prvi put u životu držali led u ruci.

Stani i pitaj: Ako na brodu nije bilo nikakve mašine za hlađenje, šta je onda čuvalo led četiri meseca?

Ledu ne treba hladnoća

Odgovor počinje od jedne stvari koju je lako pogrešno zamisliti.

Ne postoji nešto što se zove hladnoća i što bi moglo da se ubaci u brod. Postoji samo toplota, i ona uvek putuje sa toplijeg mesta ka hladnijem. Nikada obrnuto.

Znači ledu ne treba ništa da mu se doda. Treba mu samo da se toploti oteža put do njega.

Cela ta trgovina bila je jedno pitanje: kako usporiti dolazak toplote.

Onaj deo koji se otopio nije bio gubitak

Sećaš se lonca na šporetu, onog koji dugo ključa a temperatura mu ne raste. Toplota je odlazila u paru.

Sa ledom se dešava ista stvar, samo na drugom kraju.

Da bi se led pretvorio u vodu, potrebna mu je velika količina toplote. Ne da bi se zagrejao — dok se topi, ostaje na istoj temperaturi, tačno na nuli. Voda koja iscuri je hladna kao i led od kog je nastala.

Sva ta toplota je potrošena samo na to da se led rastavi u vodu, i nestala je iz broda.

Zato spoljašnji sloj gromade nije bio šteta, nego štit. Svaki komad koji se otopio pojeo je toplotu koja je htela unutra i time zaštitio ono iza sebe. Led je putovao tako što je žrtvovao svoju koru.

Stani i pitaj: Šta misliš, šta bi se pre otopilo — jedna velika gromada leda, ili ista ta količina isečena na kockice?

Zato su sekli velike komade

Kockice bi nestale prve, i to nije ni blizu.

Toplota ulazi samo kroz površinu. Kockice imaju ogromnu površinu u odnosu na svoju količinu — svaka strana svake kocke je nova vrata. Velika gromada ima istu težinu, ali mnogo manje spoljašnjosti kroz koju se ulazi.

Isto pravilo si već video kod papira. Zgužvana loptica pada brže od ravnog lista jer joj vazduh ima manje površine da uhvati. Ovde ista računica čuva led.

Zato su gromade slagali gusto, jednu uz drugu, bez ijedne šupljine među njima. Naslagane, one se ponašaju kao jedan ogroman blok. Praznina među komadima bila bi put kojim toplota ulazi u sredinu.

Piljevina, otpad koji je vredeo

Ostaje poslednji deo, i to je onaj koji je čoveka koji je ovo smislio učinio bogatim.

Gromade su zasipali piljevinom, sitnim drvenim prahom koji ostaje ispod testere u pilani. To je tada bio bezvredan otpad koji su pilane bacale.

Piljevina radi zato što je puna vazduha zarobljenog između sitnih trunčica. Vazduh koji ne može da se kreće vrlo loše propušta toplotu. Isto to radi i tvoja zimska jakna: ne greje te tkanina, nego vazduh koji ona drži zarobljenog uz tvoje telo.

Piljevina je bila jakna za led.

Čovek kome su se smejali

Zamisao je bila Frederika Tjudora iz Bostona, i kad ju je prvi put izneo, ljudi su mislili da je izgubio pamet. Prevoziti led u tropе zvučalo je kao prevoziti sneg u pustinju.

Prvi tovar, 1806. godine, bio je katastrofa. Led se dobrim delom otopio, a u luci u koju je stigao niko nije znao šta bi sa njim ni gde bi ga držao. Tjudor je izgubio novac, pa ga je gubio i sledećih godina, i jedno vreme je zbog dugova završio u zatvoru.

Ono što je popravio nisu bili brodovi, nego sitnice. Piljevina umesto sena. Skladišta sa duplim zidovima i vazduhom između. Veći komadi umesto manjih. I, najvažnije, naučio je ljude u toplim krajevima da im led uopšte treba — delio je besplatna hladna pića dok se navika nije primila.

Kad je umro, sa zaleđenih jezera se svake zime sekao led za pola sveta.

Kraj

Taj posao danas ne postoji.

Pojavile su se mašine koje prave led gde god hoćeš, u svakoj kuhinji, bez jezera i bez broda. Ledare su se zatvorile, testere za led zarđale.

Ali ostala je navika. Ljudi su se navikli na hladno piće, na ribu koja stigne sveža iz daleke luke, na meso koje ne mora da se pojede istog dana. Kad su mašine došle, već je postojao ceo svet koji je to čekao.

Uradi u kuhinji

Uzmi dve iste kocke leda. Jednu ostavi golu na tanjiru. Drugu umotaj u suvu krpu ili vuneni šal, u nekoliko slojeva, i stavi na drugi tanjir pored.

Prvo pogodi koja će se pre otopiti. Većina kaže umotana, jer je krpa topla.

Vrati se posle pola sata i odmotaj. Gola kocka je nestala ili se svela na komadić, a umotana je još tu. Krpa ništa ne greje, samo zadržava vazduh koji toploti otežava prolaz.

Krpa mora biti potpuno suva. Mokra krpa provodi toplotu brzo i ogled ispadne obrnuto.

Za razgovor posle čitanja

Zašto se kaže da jakna greje, ako ona zapravo ništa ne proizvodi?

Tjudor je morao prvo da nauči ljude da im nešto treba. Kako bi ti to izveo?

Šta bi ti spakovao da mora da izdrži četiri meseca puta, a nemaš struju?