Fizika · Deseti deo

Kompas nije izmišljen za putovanje

Svako ko je našao novu upotrebu magneta bio je siguran da je to poslednja.

Na jednom mestu u današnjoj Turskoj, u kraju koji se zvao Magnezija, ima kamenja koje hvata gvožđe.

Ne izgleda posebno. Tamno, teško, obično. Ali prinesi mu ekserčić i ekserčić skoči i zalepi se. Odvoji ga i zalepi se opet. Kamen se ne troši, ne zagreva, ne menja. Radi to danima, godinama, zauvek.

Po tom kraju je i dobio ime. Postoji i priča da ga je otkrio pastir kome su se ekseri na obući zalepili za stenu, ali ta priča je zapisana mnogo kasnije i niko ne zna da li se dogodila. Ime je sigurno, pastir nije.

Prva upotreba nije bila brod

Ako te pitaju čemu služi magnet koji sam pokazuje na sever, odgovorićeš odmah: da se ne izgubiš.

Ljudi u drevnoj Kini, koji su prvi napravili takvu spravu, koristili su je za nešto sasvim drugo. Isklesali su komad magnetnog kamena u oblik kašike i položili ga na uglačanu bronzanu ploču. Kašika se okretala i zaustavljala uvek u istom pravcu.

Time su odlučivali gde da postave kuću, u kom pravcu da je okrenu, gde da ukopaju pretka. Verovali su da postoje bolji i lošiji pravci, i sprava im je govorila koji je koji.

Prošlo je preko hiljadu godina pre nego što se neko setio da tu istu spravu ponese na brod.

Stani i pitaj: Šta misliš, zašto je mornarima igla bila potrebnija nego ljudima na kopnu?

Kad se izgubi obala

Na kopnu uvek nešto vidiš. Planinu, reku, put, selo.

Na otvorenom moru ne vidiš ništa osim vode. Danju se snalaziš po Suncu, noću po zvezdama, ali kad se navuku oblaci, nemaš ništa. Brodovi su iz tog razloga vekovima plovili uz obalu, u vidokrugu kopna, i nisu se usuđivali dalje.

Namagnetisana igla je radila i pod oblacima. Sa njom su brodovi krenuli preko okeana.

Ali niko nije znao zašto igla to radi. Neki su mislili da je vuče Severnjača, zvezda na nebu. Drugi su verovali da negde daleko na severu postoji ogromna magnetna planina koja privlači sve igle sveta.

Planeta je magnet

Godine 1600. jedan engleski lekar po imenu Vilijam Gilbert uradio je nešto jednostavno. Isklesao je od magnetnog kamena kuglu, veliku kao lopta, i po njoj šetao malenu iglu.

Igla se na toj kugli ponašala tačno onako kako se ponaša na Zemlji. Okretala se isto, naginjala isto, na istim mestima pokazivala isto.

Zaključak je bio da ne postoji planina koja vuče iglu. Sama Zemlja je ogroman magnet. Igla se ne obraća nebu, nego tlu pod nogama.

Stani i pitaj: Ako je Zemlja magnet, a magneti se okreću jedan prema drugom, šta bi se desilo kad bi Zemljin magnet oslabio?

Igla koja se pomerila bez razloga

Prošlo je još dvesta godina, i magnet je i dalje bio isto što i pre: kamen za snalaženje.

Onda je 1820. godine danski profesor Hans Kristijan Erstet, dok je držao čas, spustio žicu kroz koju je pustio struju blizu kompasa na stolu. Igla se pomerila.

To je bilo neočekivano. Struja i magnet su do tada bili dve odvojene stvari koje nemaju veze jedna sa drugom, kao muzika i kiša. A igla je rekla da imaju.

Jedanaest godina kasnije, Englez Majkl Faradej okrenuo je to pitanje naopako. Ako struja pomera magnet, hoće li magnet napraviti struju?

Uzeo je kalem žice i provukao magnet kroz njega. Dok se magnet kretao, kroz žicu je tekla struja. Čim bi magnet stao, struja bi prestala. Kretanje je bilo obavezno.

Ono što se desilo posle

Ovde priča izlazi iz laboratorije i ulazi u tvoju sobu.

Svaka sijalica koja ti sad gori dobija struju od nekoga ko negde okreće magnet pored žice. U hidroelektrani to radi voda koja pada, u termoelektrani para. Vodenica koju smo pominjali okretala je kamen za brašno. Isti takav točak danas okreće magnet, i umesto brašna daje struju.

Magnet je i u zvučniku telefona, gde trza tanku opnu i pravi zvuk. U svakom motoru koji nešto okreće, od miksera do trotineta. U velikoj bolničkoj mašini koja slika unutrašnjost tela bez sečenja.

Onaj ko je klesao kašiku od magnetnog kamena da bi znao kako da okrene kuću nije mogao ni da zamisli nijednu od tih stvari. Ni Gilbert sa svojom kuglom. Ni Erstet, kome se igla pomerila usred časa.

A zašto magnet uopšte privlači, i zašto samo neki materijali — to su pitanja na koja ni danas nemamo potpun odgovor. Znamo i da je Zemljin magnet više puta u prošlosti zamenio strane, tako da bi igla pokazivala na jug. To se dešavalo u nepravilnim razmacima, ponekad posle stotina hiljada godina, ponekad posle mnogo dužeg vremena, i niko ne ume da kaže zašto ni kada bi se moglo ponoviti.

Uradi u kuhinji

Uzmi običnu iglu i magnet sa frižidera. Prevlači magnet preko igle uvek u istom smeru, od uva ka vrhu, tridesetak puta. Nikad nazad, samo napred, pa podigni magnet i vrati na početak.

Probodi iglu kroz komadić plute ili kroz poklopac od plastične flaše tako da leži vodoravno. Spusti to na tanjir vode.

Igla će se polako okrenuti i stati. Okreni je prstom i pusti — vratiće se na isto mesto. Napravio si isto ono što je nekada vodilo brodove preko okeana.

Ako se ne smiruje ili pokazuje čas ovamo čas onamo, u blizini je nešto od gvožđa. Skloni se od sudopere, šporeta i frižidera, i probaj na drvenom stolu.

Za razgovor posle čitanja

Zašto misliš da je Ersteta uopšte zainteresovalo to što se igla mrdnula, kad je bila pomerena sasvim malo?

Šta bi se u kući ugasilo ili stalo kad bi svi magneti nestali?

Šta ti danas imaš u sobi, a čemu bi mogao da smisliš neku sasvim drugu upotrebu?