Fizika · Šesnaesti deo

Čovek koji je prosipao vodu nije se molio

Naslikan je na zidu grobnice pre četiri hiljade godina. Tek nedavno je shvaćeno šta zapravo radi.

U Velikoj piramidi u Egiptu ugrađeno je više od dva miliona kamenih blokova. Jedan prosečan blok teži otprilike koliko porodični automobil.

Kamenolom je bio na jednom mestu, gradilište na drugom, a između njih pesak.

Prvo pitanje nije kako su ih podigli uvis. Prvo pitanje je kako su ih uopšte dovukli dotle.

Stani i pitaj: Zašto Egipćani nisu blokove jednostavno stavili na kola sa točkovima?

Točak u pesku ne pomaže

Točak je odličan na tvrdom putu. U rastresitom pesku propadne.

Probaj sa kolicima za pijacu na plaži. Točkovi utonu i ti ih ne guraš, nego oreš. Što je teret teži, to dublje tonu.

Zato su Egipćani koristili saonice. Široka drvena daska sa podignutim prednjim krajem, kao velike sanke. Ona ne uroni u jednu tačku, nego se raširi po pesku.

Ali i tu postoji nevolja. Kad vučeš saonice po suvom pesku, ispred njih se počne skupljati gomila. Pesak se gura, diže i nagomilava, i posle nekoliko koraka više ne vučeš saonice, nego vučeš saonice i brdo peska ispred njih.

Slika koju su svi pogrešno čitali

U jednoj egipatskoj grobnici, na zidu, naslikan je prizor iz tog posla.

Na saonicama stoji ogroman kip. Desetine ljudi vuku konopce u redovima. A na prednjem delu saonica stoji jedan čovek koji iz posude prosipa vodu na pesak, tačno ispred njih.

Ta slika je poznata odavno. Dugo se objašnjavala kao obred — čovek osvećuje put, prinosi žrtvu, čini nešto svečano.

Pre nekoliko godina grupa fizičara odlučila je da to isprobaju.

Napravili su male saonice, sipali pesak u posudu i vukli ih spravom koja meri koliko je snage potrebno. Onda su ponavljali isto, ali sa peskom koji je svaki put bio malo vlažniji.

Snaga potrebna za vuču pala je na oko polovinu. I gomila ispred saonica prestala je da se stvara.

Čovek sa slike nije obavljao obred. Obavljao je posao.

Stani i pitaj: Na kojem pesku na plaži se lakše hoda i pravi bolji zamak — suvom gore, ili vlažnom uz samu vodu?

Zašto vlažan pesak drži

Suv pesak je gomila zrna koja se ne drže ni za šta. Svako klizi pored svakog. Zato ti stopalo tone i zato se gomila diže ispred saonica.

Kad dodaš malo vode, ona se ne razlije. Ona ostane u sitnim mostićima između zrna, na mestima gde se dodiruju. Svaki takav mostić drži dva zrna zalepljena jedno za drugo.

Sad ceo pesak postane čvrst. Ne tone, ne razmiče se, ne gomila se. Saonice klize preko ravne, tvrde podloge umesto da oru.

Isto to znaš iz sopstvenih ruku. Suv pesak ti se prosipa kroz prste i od njega ne možeš da napraviš ništa. Vlažan pesak uz vodu drži oblik i od njega se pravi kula koja stoji.

Ali ima granicu. Ako sipaš previše vode, mostići se pogube u lokvi, zrna zaplivaju i dobiješ blato. Blato je gore od suvog peska.

Postoji tačna mera, i onaj čovek na slici je znao koliko da sipa.

Ko je vukao konopce

Skoro svako će ti reći da su piramide gradili robovi pod bičem.

Pored piramida u Gizi iskopano je naselje u kom su ti ljudi živeli. U njemu su nađene pekare u kojima se svakodnevno pekao hleb za hiljade radnika, ostaci velikih količina mesa i piva, i tragovi lečenja polomljenih kostiju koje su srasle kako treba, što znači da je neko o povređenima vodio računa.

Nađene su i njihove grobnice, uredno napravljene, sa zapisanim imenima i zanimanjima, i to blizu same piramide. Robovima se ne dozvoljava da budu sahranjeni pored kralja.

Bili su to egipatski radnici, organizovani u grupe, hranjeni i plaćani.

Ono što i dalje ne znamo

Sve ovo objašnjava put po ravnom. Ostaje veći deo pitanja.

Kako su blokove dizali uvis, do vrha visokog kao zgrada od pedesetak spratova, to niko ne zna pouzdano.

Nudi se nekoliko zamisli. Duga prava rampa uz jednu stranu, koja bi morala da bude ogromna. Rampa koja se spiralno obavija oko piramide. Rampa sakrivena unutar samog zida. Svaka ima svoju nevolju, i nijedna nema dokaz koji bi zatvorio priču.

Znamo kako je kamen stigao do podnožja. Ono što se dešavalo iznad toga i dalje se pogađa.

Uradi u dvorištu

Napuni plitku kutiju ili pleh suvim peskom i poravnaj ga. Napravi male saonice od komada kartona i stavi na njih nešto teško, na primer konzervu.

Zakači gumicu za karton i vuci je prstom polako, jednakom brzinom. Gledaj koliko se gumica razvuče dok se saonice pomeraju, i zapamti tu dužinu. To ti je merilo snage.

Sad poprskaj pesak vodom, tek toliko da bude vlažan, promešaj i ponovo poravnaj. Vuci isto.

Gumica se sad razvlači primetno manje. Zatim namerno preteraj i nakvasi pesak do blata, pa vuci treći put. Videćeš da je postalo gore nego na početku.

Pesak mora biti samo prskan, ne poliven. Ako se voda skupi na dnu kutije, ceo ogled pokazuje samo blato.

Za razgovor posle čitanja

Slika je stajala na zidu četiri hiljade godina. Zašto misliš da je toliko dugo niko nije shvatio doslovno?

Kako bi ti dizao blokove uvis, da si tamo?

Šta ti radiš na neki način zato što se tako radi, a možda ne znaš zašto?