Fizika · Dvadeset treći deo

Avion se drži tako što baca vazduh nadole

Objašnjenje koje ćeš najčešće čuti nije tačno, a lako se obara jednim papirnim avionom.

Sedi u autu koji se kreće i ispruži ruku kroz prozor, dlanom nadole.

Dok ti je dlan potpuno vodoravan, ruka mirno stoji u vazduhu. Sad malo nagni šaku, tako da joj prednja ivica bude viša od zadnje.

Ruku ti odmah baci uvis. Snažno, toliko da moraš da se upreš da je zadržiš.

To je sve. To je avion.

Šta si zapravo uradio

Vazduh je jurio pravo prema tvojoj ruci. Nagnuo si dlan i on je taj vazduh skrenuo nadole.

Vazduh nije mogao sam da skrene. Neko ga je morao gurnuti. Gurnula ga je tvoja ruka.

A kad ti nešto gurneš, ono gurne tebe nazad, u suprotnom smeru. Odgurni se rukom od zida i ti odleteš unazad, iako se zid nije pomerio. Odgurni se veslom od vode i čamac krene napred.

Tvoj dlan je gurnuo vazduh nadole, pa je vazduh gurnuo dlan naviše.

Krilo aviona je isto to. Ogroman dlan, nagnut za malo, koji juri kroz vazduh i neprekidno ga baca nadole.

Stani i pitaj: Ako avion stalno baca vazduh nadole, gde bi taj vazduh mogao da se primeti?

Može da se vidi

Pogledaj helikopter koji lebdi nisko iznad vode.

Ispod njega se na površini vidi udubljenje, kružna rupa u vodi, i sa nje se u krug razleće vodena prašina. To nije od buke ni od toplote. To je vazduh koji helikopter obara nadole, u ogromnoj količini, svake sekunde, da bi ostao gore.

Avion radi isto, samo ne stoji u mestu nego juri, pa taj oboreni vazduh ostaje razvučen iza njega i ne vidi se tako lepo.

Objašnjenje koje se i danas predaje

Sad ono zbog čega vredi biti oprezan.

Verovatno ćeš čuti ovakvu priču. Krilo je odozgo ispupčeno, a odozdo ravno. Vazduh se ispred krila razdvoji na dva dela, jedan ide preko, drugi ispod. Onaj gore ima duži put, pa mora da žuri da bi stigao istovremeno sa onim dole. A pošto žuri, slabije pritiska, pa krilo bude povučeno naviše.

Zvuči uverljivo i nacrtano je u mnogim knjigama. Ipak, deo o žurbi je izmišljen. Vazduh koji ide preko krila ne mora nikome da se pridruži i ne stiže istovremeno sa onim ispod. On stigne mnogo ranije i nikada se ne sastanu.

Ali ne moraš meni da veruješ. Proveri sam, dvaput.

Prvo: napravi papirni avion. Njegova krila su ravna parčad papira, ista sa obe strane, bez ijednog ispupčenja. On ipak leti.

Drugo: na aeromitinzima avioni lete naopako, satima, sa krilom okrenutim naglavačke. Da ih drži ispupčenje na gornjoj strani, u tom položaju bi ih to isto ispupčenje guralo pravo u zemlju.

Stani i pitaj: Kako onda avion uopšte leti naopako, ako mu je krilo napravljeno za jedan položaj?

Nagib, ne oblik

Odgovor je da pilot naopako nagne nos aviona uvis. Time opet dobija ono jedino što je zaista potrebno: krilo koje seče vazduh pod uglom i obara ga nadole.

Isto radiš i ti kad nagneš dlan kroz prozor.

Znači ispupčenje nije uzrok. Ono je poboljšanje. Zaobljeno krilo tera vazduh da lepo prati njegovu površinu i skreće nadole glatko, bez kovitlanja, čak i pri sasvim malom nagibu. Zbog toga je zaobljeno krilo bolje i troši manje goriva. Ali ono ne stvara let. Let stvara oboreni vazduh.

Kad prestane da radi

Postoji granica, i osetićeš je istom rukom kroz prozor.

Nagni dlan malo — ruku baci uvis. Nagni ga još malo — baci je jače. Nagni ga previše, skoro uspravno — i sve prestane. Ruku više ne diže ništa, samo je bije unazad.

Kod prevelikog nagiba vazduh ne uspeva da prati površinu. Umesto da glatko skrene nadole, on se odvoji i počne da se kovitla iza krila. Nema urednog obaranja vazduha, nema ni guranja naviše.

Zato avion pri poletanju ne diže nos koliko god može, nego tačno onoliko koliko sme.

Uradi u kuhinji

Pusti tanak, miran mlaz vode iz česme. Uzmi kašiku i drži je labavo, sa dva prsta na samom kraju drške, tako da slobodno visi.

Primakni njenu ispupčenu stranu, onu okrenutu naopako, bočno uz mlaz, dok ga jedva dodirne.

Kašika neće biti odbačena. Uvući će se u mlaz i tamo ostati priljubljena. Pogledaj vodu ispod: mlaz više ne pada pravo, nego skreće u stranu. Kašika je skrenula vodu na jednu stranu, pa je voda gurnula kašiku na drugu.

Mlaz mora biti tanak i miran, bez prskanja, a kašika se drži labavo. Ako je stegneš u šaci, ne možeš da osetiš da je nešto vuče.

Za razgovor posle čitanja

Zašto avionu treba duga pista, a ne može da poleti sa mesta?

Ptica maše krilima, avion ne. Šta onda kod aviona radi ono što kod ptice radi mahanje?

Kad si nešto gurnuo, a osetio da je i tebe nešto gurnulo nazad?