Fizika · Sedmi deo

Vodenicu ne pokreće reka

Neko je vodu morao podići gore. Tek onda ona može da radi dok se spušta.

Uđi u staru vodenicu i prvo što primetiš je da se nešto okreće, a niko ne stoji pored.

Veliki kamen se vrti preko drugog kamena. Između njih se sipa žito, a sa strane curi brašno. Kamen je težak koliko ti i tvoj otac zajedno, i okreće se satima. Mlinar sedi na stolici.

Da je hteo to isto da uradi rukama, na dva mala kamena kakve su ljudi imali kod kuće, mleo bi klečeći celo prepodne da bi dobio brašno za jedan dan.

Muka nije nestala. Neko je i dalje mora obaviti.

Stani i pitaj: Ako se mlinar odmara, a kamen se i dalje okreće, ko onda obavlja posao?

Voda koja pada, a ne voda koja juri

Izađi napolje i pogledaj veliki drveni točak na zidu vodenice.

Kod najboljih vodenica voda ne udara u točak sa strane. Ona se dovodi drvenim koritom skroz do vrha i tamo se prosipa u male pregrade po obodu točka, kao u niz kofica.

Kofica na vrhu se napuni i postane teška. Ta težina povuče tu stranu točka nadole, tačno onako kako je jabuka pala sa grane. Točak se malo okrene, sledeća kofica dođe pod mlaz, i to se ponavlja bez prestanka.

Kad kofica siđe do dna, izlije se i prazna se penje nazad gore. Puna silazi, prazna se penje. Zato se točak vrti.

Znači posao ne radi brzina vode. Posao radi njena težina dok se spušta sa vrha do dna.

Zašto točak u jezeru stoji

Ovde se vidi granica.

Ako spustiš isti takav točak u mirno jezero, neće se okrenuti nikad. Vode ima koliko hoćeš, ali ona nigde ne pada. Stoji na istoj visini i tu ostaje.

Vodenici ne treba voda. Vodenici treba voda koja je gore, i put kojim može da siđe dole. Bez te razlike u visini nema ničega.

Zato se vodenice grade na potocima niz padinu, a ne na ravnici. I zato ljudi kopaju kanale i prave brane, da naprave visinu tamo gde je nije bilo dovoljno.

Stani i pitaj: Voda stalno teče nizbrdo, godinama, vekovima. Zašto se planinski potoci nikad ne isprazne?

Neko je stalno vraća gore

Voda koja je prošla kroz vodenicu ide dalje nizbrdo, u reku, pa u more. Tamo prestaje da se spušta jer je stigla najniže što može.

A onda je Sunce greje.

Zagrejana voda sa površine mora odlazi u vazduh, nevidljiva, kao kad se lokva u dvorištu osuši a nikoga nije bilo da je pokupi. Uzdiže se, gore se skuplja u oblake, vetar je nosi nad kopno, i tamo padne kao kiša. Padne visoko, na planinu.

Sunce je, dakle, podiglo tu vodu sa nivoa mora do vrha planine. To je pravi teški deo posla, i to niko od ljudi ne mora da plati.

Vodenica samo stoji na pola puta nadole i uzima mali danak dok voda prolazi.

Mašina koja radi dok svi spavaju

Pre vodenice, sve što se u selu uradi neko je uradio mišićima. Čovek, vo ili konj. Svako od njih se umori, mora da jede i mora da spava.

Vodenica je bila prva sprava koja radi i noću, i dok pada sneg, i dok su svi u kući. Ne traži hranu. Kad ujutru dođeš, brašno je tu.

Rimljani su ih pravili u nizu, jednu ispod druge niz padinu, tako da ista voda okrene jedan točak pa siđe na sledeći i okrene i njega. Na jednom takvom mestu u današnjoj Francuskoj bilo je šesnaest točkova poređanih niz brdo.

Ista voda, više puta iskorišćena dok pada.

Uradi u kuhinji

Veži dve iste plastične čaše za krajeve konopca dugačkog oko metar. Prebaci konopac preko olovke koju držiš vodoravno, tako da čaše vise sa obe strane i miruju u ravnoteži.

Sad polako sipaj vodu u jednu čašu. Ona počne da se spušta, a druga se sama penje uvis.

Voda koja se spušta podigla je nešto drugo. To je ceo posao vodenice, samo bez kamena i brašna.

Kad hoćeš ponovo, moraš rukom da vratiš čašu gore. Napolju to radi Sunce.

Za razgovor posle čitanja

Šta bi se desilo vodenici tokom dugog sušnog leta, i šta bi mlinar mogao da uradi?

Znaš li još nešto što radi posao a da niko ne stoji pored?

Da imaš potok iza kuće, šta bi ti hteo da ti on okreće?