Fizika · Jedanaesti deo

Vetrenjača je napravila Holandiju

Sagrađena je da melje brašno. Poslovi koje je dobila kasnije nisu ličili ni na šta.

U Holandiji postoje njive koje su niže od mora.

Ne malo niže. Stojiš na oranici, gledaš u stranu i vidiš nasip, a iza nasipa je voda, i ta voda je iznad tvoje glave. Brod koji tuda prolazi plovi više nego što ti stojiš.

Ta zemlja nije oduvek bila zemlja. Nekada je i tu bila voda. Neko ju je odatle izvadio i odneo napolje, kantu po kantu, godinama.

Taj neko je bila vetrenjača.

Prvi posao

Prve vetrenjače, pre oko hiljadu godina u Persiji, radile su ono što i vodenica: mlele su žito u brašno.

To je bio jasan razlog da se naprave. Vodenici treba potok koji pada niz padinu, a ima krajeva gde potoka nema, a vetra ima svaki dan. Ista ideja, drugi izvor.

Vekovima je to bilo sve. Vetrenjača je značila mlin. U Evropi su se pojavile mnogo kasnije, i opet su radile isto — okretale su kamen i pravile brašno.

Stani i pitaj: Ako se u vetrenjači okreće osovina, mora li ona baš da okreće kamen za brašno? Šta bi još moglo da se zakači na nju?

Drugi posao: praviti kopno

Holanđani su imali problem koji nema veze sa žitom. Zemlje im je bilo malo, a plitke vode mnogo, i po toj vodi se nije moglo ni sejati ni graditi.

Pa su smislili sledeće. Opkole komad plitke vode nasipom u krug, tako da spolja voda ne može unutra. Onda vodu koja je ostala zarobljena unutra izbace preko nasipa.

Kad se izbaci, ostane blatnjavo dno. To dno se osuši, uravna, i postane njiva.

Na osovinu vetrenjače su umesto kamena zakačili veliki točak sa lopaticama koji zahvata vodu odozdo i prebacuje je gore, preko nasipa. Kao kad kašikom vadiš vodu iz lavora, samo bez ruke i bez umora.

Jedna vetrenjača nije mogla da podigne vodu dovoljno visoko, pa su ih ređali stepenasto. Prva podigne vodu do pola, druga je preuzme i podigne još, treća je izbaci preko nasipa.

Ali voda stalno prodire nazad. Curi kroz zemlju, dolazi sa kišom. Zato vetrenjače nisu mogle da stanu ni kad je posao gotov. Morale su da rade zauvek, samo da bi njiva ostala njiva.

Danas taj isti posao rade pumpe na struju. I danas rade svakog dana. Kad bi stale, voda bi se vratila.

Treći posao: seći drva

Sledeći skok je bio čudan, jer se okretanje i testerisanje nikako ne slažu.

Testera ide napred pa nazad, napred pa nazad. Vetrenjača se okreće u krug i ne staje. Kako to dvoje spojiti?

Krajem šesnaestog veka jedan Holanđanin je našao rešenje. Zakačiš dugačku šipku ne u sredinu točka, nego blizu njegovog oboda. Kad se točak okrene, ta tačka na obodu ode gore pa dole, i šipka se povuče pa gurne. Okretanje u krug pretvorilo se u kretanje napred-nazad.

Na kraj šipke stavi testeru i imaš pilanu koja radi bez ijednog čoveka na ručki.

Posledica nije bila samo brže isečeno drvo. Sa toliko dasaka, Holanđani su počeli da grade brodove brže i jeftinije nego bilo ko drugi, i sa tim brodovima su plovili po celom svetu.

Stani i pitaj: Šta bi ti sve u kući moglo da radi ako bi imao osovinu koja se sama okreće po ceo dan?

Poraz

A onda je vetrenjača izgubila.

Sećaš se parne mašine, one koja ne bira mesto. Njoj vetar nije trebao. Radila je kad nema ni daška, radila je punom snagom svakog sata, i mogla je da stoji tačno tamo gde je posao.

Vetrenjača je zavisila od nečega na šta niko ne može da utiče. Ako danas nema vetra, brašna nema, daske nema, voda se penje. Fabrike su prešle na paru i vetrenjače su počele da propadaju jedna po jedna. Mnoge su srušene, neke ostale kao ukras.

Izgledalo je da je priča gotova.

Poslednji posao

Onda se pojavilo nešto što niko od tih ljudi nije mogao da zamisli.

Faradej je pokazao da magnet koji se kreće pored žice pravi struju. Za struju ti dakle treba samo jedno: nešto što će stalno okretati magnet.

A vetrenjača je oduvek bila upravo to. Sprava koja nešto stalno okreće.

Zato današnje bele vetrenjače na brdima ne melju ništa i ne pumpaju ništa. One okreću magnet, i iz njih izlazi žica.

Persijski majstor je pravio spravu da bi bilo hleba. Ista sprava danas pali sijalicu u tvojoj sobi, a on nije znao ni da struja postoji.

Uradi u kuhinji

Iseci krug od tvrdog kartona, veličine tanjirića, i probodi ga čiodom u sredini u gumicu olovke tako da može da se okreće.

Iseci usku traku kartona. Spoji jedan njen kraj sa krugom drugom čiodom, ali blizu ivice kruga, ne u sredini. Obe rupe napravi malo šire od čiode da se ne zaglave.

Sad polako okreći krug prstom i gledaj slobodan kraj trake. On ide napred pa nazad, napred pa nazad, iako se krug samo vrti u istom smeru. To je ceo pronalazak koji je pokrenuo pilane.

Za razgovor posle čitanja

Zašto je Holanđanima bilo lakše da izbace vodu iz jednog dela mora nego da se odsele na više tlo?

Vetrenjača je izgubila od parne mašine, pa se vratila. Znaš li još nešto što je nestalo pa se vratilo u drugom obliku?

Koju stvar koju imaš ti bi mogao da upotrebiš za nešto za šta uopšte nije napravljena?