Osećanja · Šesti deo

Skoro nikad se ne smejemo šalama

O tome šta se zapravo prenosi između ljudi za stolom.

Sinoć ste se za večerom smejali. Svi odjednom, i ti si se smejao.

Pokušaj sada da se setiš šale koja je to izazvala.

Verovatno je nema. Neko je nešto rekao, neko je ustao po vodu, i smeh je krenuo.

Naučnik koji je slušao tuđe razgovore

Jedan naučnik je sa svojim saradnicima izašao na ulice, u tržne centre i u parkove. Nisu radili ništa osim što su slušali.

Kad god bi neko u blizini prasnuo u smeh, oni bi zapisali rečenicu koja je rečena tik pre toga. Tako su skupili više od hiljadu smehova.

Stani i pitaj

Od deset smehova na ulici, koliko njih misliš da dolazi posle prave šale?

Jedan ili dva. Ostalih osam došlo je posle sasvim običnih rečenica.

„Vidimo se kasnije.” „Gde si ti bio?” „Znala sam da ćeš to reći.”

U tim rečenicama nema ničeg smešnog. A ljudi su se smejali.

Čemu onda služi smeh

Evo još jednog podatka iz istih merenja. Kad je čovek sam, gotovo da se ne smeje. U društvu se smeje mnogo puta više.

Proveri to na sebi. Gledaš crtani film sam u sobi i uglavnom ćutiš. Gledaš isti taj crtani sa bratom i smejete se do suza.

Crtani je isti. Razlika je što je neko pored tebe.

Znači, smeh nije odgovor na šalu. Smeh je zvuk koji šalješ drugome. Nešto kao: sve je u redu, nisam ti pretnja, tu sam.

Ono što ulazi u tebe bez pitanja

Ako se smeh prenosi, prenosi se i ostalo.

Najlakše se to vidi na zevanju. Dovoljno je da jedna osoba za stolom zevne, i za pola minuta zevaju još dvoje. Niko to nije odlučio.

Isto radi i loše raspoloženje. Neko dođe kući napet, ćuti i lupa vratima ormana. Za deset minuta cela kuća govori tiše, iako niko nikome ništa nije rekao.

Stani i pitaj

Da li ti se desilo da uđeš u sobu dobre volje, a da ti se posle deset minuta ne priča ni sa kim?

Ljudi se međusobno kopiraju, a da to ne primete. Kopiraju kako neko stoji, kako diše, kako govori. I onda telo krene za tim.

Sećaš se da telo krene pre imena. Zato se dešava ovo: prvo ti bude teško, pa tek posle pomisliš „loše volje sam”.

A možda i nisi. Možda si samo pokupio nečije.

Šta nauka još ne zna

Ne zna se zašto zevanje uopšte prelazi sa čoveka na čoveka. Merenja pokazuju da prelazi, ali čemu to služi — oko toga se naučnici još spore.

Ne zna se ni zašto neki ljudi nikad ne zevnu za drugima, iako sve ostalo kod njih radi normalno.

Uradi u kuhinji

Za večerom drži papir pored tanjira. Nemoj nikome da objašnjavaš šta radiš.

Svaki put kad se neko za stolom nasmeje, povuci crticu. Pored crtice zapiši u dve reči šta je rečeno neposredno pre toga.

Posle večere prebroj crtice. Onda zaokruži one kod kojih je zaista bila ispričana šala.

Uporedi koliko ih je zaokruženo, a koliko nije.

Večeras, kad neko za stolom počne da se smeje, pokušaj da se setiš šta je rečeno pre toga.

Verovatno ništa naročito. Smeh nije bio zbog rečenice.

Za razgovor posle čitanja

1. Sa kim se najviše smeješ? Da li je taj neko baš duhovit ili je nešto drugo u pitanju?

2. Kako se u našoj kući poznaje da je neko došao loše volje, pre nego što bilo šta kaže?

3. Kad ti dođeš kući loše volje, ko to prvi primeti i po čemu?