Svemir · Petnaesti deo

Zemlja je nastala suva. Okeani su stigli spolja.

O tome odakle je došla voda koju piješ

---

Naša planeta je skoro cela prekrivena vodom. Okeani, mora, reke, jezera, led na polovima, oblaci, kiša.

A po svemu što znamo o tome kako je nastala — ne bi trebalo da ima ni kapi.

Zemlja se sklopila sa tople strane linije mraza, tamo gde je led odmah isparavao. Gradili su je kamen i metal, ono što izdrži vrelinu. Sve ledeno je odletelo dalje.

Zemlja je trebalo da bude suva stena.

A bilo je i gore od toga

Mlada Zemlja nije bila planeta na kojoj bi mogao da staneš. Bila je kugla užarene, tečne stene — okean lave, od kraja do kraja.

Zamisli šta bi se desilo kad bi sipao čašu vode u rernu užarenu do crvenog. Ne bi ostalo ništa. Voda bi nestala pre nego što dodirne dno.

A onda se desilo i ono najgore: u mladu Zemlju je udarilo nešto ogromno, veličine Marsa.

Od tog sudara je odvaljen komad koji je, kružeći okolo, postao naš Mesec. A Zemlja se rastopila ponovo.

Sve što bi bilo mokro, u tom trenutku bi ispario.

Stani i pitaj Ako je Zemlja nastala suva, pa se još dva puta rastopila — odakle onda okean?

Voda je morala doći kasnije

Kad se Zemlja konačno ohladila i stvrdnula, počelo je ono što naučnici zovu velikim bombardovanjem: milionima godina su na nju padali komadi kamena i leda iz svih pravaca.

Neki su dolazili sa hladne strane linije mraza. A tamo je, sećaš se, led bio glavni materijal.

Svaki takav komad doneo je sa sobom malo vode.

Milion komada, pa još milion, pa još — i posle dovoljno vremena, na ohlađenoj Zemlji se skupilo more.

Zvuči kao pogodak u prazno. Ali ovo nije nagađanje — postoji način da se proveri.

Voda ima otisak prsta

Nije svaka voda potpuno ista.

Deo vodonika u vodi je malo teži od ostalog — retka vrsta koja se svuda nađe u sitnim količinama. I evo u čemu je stvar: koliko će te teže vrste biti u nekoj vodi, zavisi od toga gde je ta voda nastala.

To je kao kad iz dve pekare kupiš isti hleb. Izgleda isto, ali ako paziš, po ukusu prepoznaš iz koje je koja. Recept je skoro isti, ali ne sasvim.

Znači, treba samo izmeriti recept naše morske vode — pa ga uporediti sa receptom vode na kometama i na asteroidima.

Ako se poklopi, znamo ko je doneo okean.

I onda su otišli da provere

Sećaš se one letelice koja je deset godina putovala za kometom i spustila robot na nju?

Jedna od stvari koje je merila bila je upravo ovo — kakva je voda u toj kometi.

Rezultat: kometina voda ima mnogo više one teške vrste nego naša. Recept se ne poklapa.

Merili su i druge komete. Većina se ne poklapa, mada ima i nekih koje se poklapaju.

A onda su izmerili asteroide — one kamene komade iz pojasa između Marsa i Jupitera. Neke vrste asteroida sadrže vodu zarobljenu u samim stenama.

Njihov recept se poklapa sa našim morem gotovo savršeno.

Labels