Svemir · Četrnaesti deo

Postoji linija iza koje led opstaje. Ona je odredila sve planete.

O tome zašto su bliske planete male i kamene, a daleke ogromne

---

Pogledaj kako su planete poređane.

Prve četiri, one bliže Suncu — Merkur, Venera, Zemlja i Mars — sve su male i kamene. Možeš da staneš na njih.

Sledeće četiri — Jupiter, Saturn, Uran i Neptun — sve su ogromne i uglavnom od gasa. Na njih ne možeš da staneš, jer nemaju gde da te dočeka tlo.

Nema mešanja. Nema male gasovite planete među velikima, ni ogromne kamene među malima.

Izgleda kao da je neko sortirao igračke — sitne u jednu kutiju, krupne u drugu.

A niko nije sortirao. Sve je nastalo iz istog oblaka, u isto vreme.

Vrati film na početak

Pre četiri i po milijarde godina ovde nije bilo ni jedne jedine planete. Bio je ogroman oblak prašine i gasa koji se polako okretao.

U sredini se stegao i upalio kao Sunce. A ostatak se spljoštio u ravan disk koji se vrtelo oko njega, kao testo kad ga vrtiš u vazduhu.

U tom disku su bile tri vrste materijala:

Gas — najviše ga je bilo, ali je najlakši i najteže ga je uhvatiti. Led — vodeni i još neke vrste, i njega je bilo mnogo. I kamen sa metalom — njega je bilo najmanje, tek nekoliko mrvica na svaku šaku ostalog.

Blizu Sunca je bilo prevruće za led

Mlado Sunce je grejalo jako. U blizini je svaki komadić leda odmah ispario i odleteo, kao kad staviš kockicu leda na vruć šporet.

Ostao je samo materijal koji izdrži vrelinu: kamen i metal.

A njega je, sećaš se, bilo najmanje.

Zato su unutrašnje planete morale da se prave od mrvica. Skupljale su ono malo kamena što je bilo u blizini i narasle koliko su mogle — a mogle su malo.

Zemlja je najveća od te četiri. I dalje je sitna.

A onda postoji granica

Kako se udaljavaš od Sunca, postaje sve hladnije. I u jednom trenutku pređeš crtu iza koje više nije dovoljno toplo da led ispari.

Naučnici tu nevidljivu granicu zovu linija mraza.

Nešto slično znaš iz zime: ispred kuće, na strani koja je ceo dan na suncu, sneg se otopi. Iza ugla, u senci, isti taj sneg izdrži nedeljama. Ista kuća, isti dan — a jedna nevidljiva linija deli mesto gde snega ima i gde ga nema.

Sunčev sistem ima tu istu liniju, samo ogromnu i kružnu, kao obruč oko Sunca.

I sve se menja čim je pređeš.

Stani i pitaj Ako je iza te linije odjednom na raspolaganju i sav led, a ne samo kamen — šta se dešava sa planetama koje se tamo prave?

Iza linije je bilo materijala u izobilju

Iza granice, planeta u nastajanju nije skupljala samo kamen. Skupljala je i led, kojeg je bilo mnogo puta više.

Zato su tamošnja jezgra narasla brzo i ogromno — mnogo veća od bilo čega kod nas.

A kad nešto naraste dovoljno veliko, počne jače da privlači. I onda se desi ono presudno: takva planeta počne da hvata i sam gas iz oblaka, a njega je bilo najviše od svega.

Jednom kad krene, više ne staje. Što više gasa pokupi, to jače vuče, pa pokupi još.

Tako je nastao Jupiter. U njega bi stalo više od hiljadu Zemalja. Teži je od svih ostalih planeta zajedno, i to nekoliko puta.

Zemlja i Jupiter su nastali iz istog oblaka, u isto vreme, po istim pravilima. Sva razlika je u tome što je Jupiter bio sa hladne strane linije.

Labels