Svemir · Jedanaesti deo
Leti nije toplo zato što smo bliže Suncu. Zapravo smo dalje.
O nagibu koji pravi sva godišnja doba
Pitaj bilo koga zašto je leti toplo, a zimi hladno.
Skoro svi će odgovoriti isto: zato što je leti Zemlja bliže Suncu.
To je pogrešno. I to nije sitna greška — nego naopako.
Deca u Australiji plivaju za Novu godinu
Zamisli prvi januar. Kod nas: sneg, kape, rukavice, para iz usta.
Istog tog dana, u Australiji, deca idu na plažu. Kupaju se u moru i žale se da je prevruće.
Isti dan. Ista planeta. Isto Sunce.
A sad razmisli: ako bi toplota zavisila od toga koliko je Zemlja daleko od Sunca — kako bi to uopšte bilo moguće?
Zemlja je jedna. Kad je bliže, bliže je cela. Kad je dalje, dalja je cela. Ne može pola planete biti blizu, a pola daleko.
Znači, razlog mora biti nešto sasvim drugo.
A evo i najgore vesti za tu ideju
Zemljina putanja oko Sunca nije savršen krug. Malo je izdužena, pa smo tokom godine nekad bliže, a nekad dalje.
Najbliže Suncu smo početkom januara. Usred naše zime.
A najdalje smo početkom jula. Usred leta, kad se topi asfalt.
Dakle, ne samo da udaljenost nije razlog — nego je razlika u udaljenosti tako mala da se skoro i ne oseti, i ide tačno suprotno od onoga što bi ljudi očekivali.
Zemlja je nakrivljena
Zemlja se vrti oko svoje ose, kao zvrk. Ali ne stoji uspravno.
Nagnuta je za oko dvadeset tri stepena — otprilike kao kad zvrk počne malo da se klati, pa se zaustavi ukoso i tako nastavi da se vrti.
I to nagnuće se ne menja dok Zemlja putuje oko Sunca. Uvek je nagnuta na istu stranu, ka istoj tački na nebu, cele godine.
Zato se dešava ovo: pola godine je naša, severna polovina planete, nagnuta ka Suncu. Drugih pola godine je nagnuta od Sunca.
A Australija u istom trenutku ima tačno obrnuto. Kad se mi naginjemo ka Suncu, oni se naginju od njega.
Zato su im godišnja doba naopaka od naših. Njihov Božić je usred leta, a školski raspust im pada u januar.
Ali zašto nagib uopšte greje?
Evo suštine, i to je jedina stvar koju treba zapamtiti iz celog teksta.
Kad je naša polovina nagnuta ka Suncu, sunčevi zraci padaju na zemlju strmo, skoro odozgo. Sva njihova snaga se sabije na malo mesta.
Kad je nagnuta od Sunca, isti ti zraci padaju ukoso. Ista količina svetlosti se razmaže po mnogo većoj površini — pa je svuda ponaosob slabija.
Sunce zimi šalje potpuno istu svetlost kao leti. Samo je zimi razmazana.
Zamrači sobu. Stavi list papira na sto i uzmi baterijsku lampu.
Prvo drži lampu pravo iznad papira. Krug svetlosti je mali i jak. Obeleži mu ivicu olovkom.
Sad nagni lampu ukoso, a da je ne odmičeš od papira. Krug se razvuče u veliku bledu mrlju, mnogo veću od prve. Obeleži i nju.
Lampa je celo vreme davala istu svetlost. Prvi krug je tvoje leto, drugi je tvoja zima.
Ako imaš globus ili loptu, nagni je malo ukoso i nosi je u krug oko upaljene lampe na stolu — pazeći da sve vreme bude nagnuta na istu stranu. Videćeš kako gornja polovina jednom biva okrenuta ka lampi, a pola kruga kasnije od nje.
I dan traje duže
Nagib radi još nešto. Leti Sunce izlazi ranije, zalazi kasnije i penje se mnogo više na nebo.
To znači da zemlja, kamen i voda imaju više sati da se greju, a manje sati da se noću ohlade.
Zimi je obrnuto: kratko grejanje, duga noć za hlađenje. Zato ti se ujutru u januaru čini da je hladnoća ušla u sve.
Zagonetka: najduži dan nije najtopliji
Najduži dan u godini je oko 21. juna. Tada je Sunce najviše, a dan najduži.
Ali najtoplije nije tada. Najtoplije je krajem jula i u avgustu, kad su dani već počeli da se skraćuju.
Zašto?
Zato što se zemlja i more greju sporo, kao velika šerpa vode na šporetu. Kad pojačaš ringlu, voda ne provri istog trenutka — treba joj vremena.
Sunce je 21. juna pojačalo ringlu do kraja. Ali zemlji i moru treba još nedeljama da se stvarno zagreju.
Isto važi i zimi: najkraći dan je oko 21. decembra, a najhladnije bude tek u januaru i februaru.
Gde nagib pravi najveće čudo
Na ekvatoru, oko sredine planete, nagib skoro ništa ne menja. Tamo Sunce cele godine pada podjednako strmo — pa nema ni zime ni leta, samo kišni i sušni period.
A na krajnjem severu i jugu nagib radi nešto potpuno drugo: leti se Sunce ne spusti ispod horizonta nedeljama, pa je i u ponoć svetlo. A zimi mesecima uopšte ne izađe.
Ista planeta, isti nagib, sasvim različiti životi.
A Mars?
I Mars je nagnut, i to skoro isto koliko i mi — oko dvadeset pet stepeni.
Zato i on ima godišnja doba. Samo mnogo duža, jer mu je godina skoro dvostruko duža od naše. Marsovsko leto traje koliko kod nas ceo razred.
Zimi mu se na polovima nahvata led, a leti se povuče — kao kad kod nas sneg na planini kopni.
A jedna stvar kod našeg nagiba je posebno srećna: Mesec ga svojom težinom drži mirnim. Bez njega bi se Zemlja klatila mnogo više, i godišnja doba bi se s vremenom divlje menjala.
Ispada da za to što ti u julu ideš na more, a u januaru nosiš kapu, treba zahvaliti jednom nagibu od dvadeset tri stepena — i Mesecu koji ga drži da se ne pomeri.
1. Kad bi Zemlja stajala savršeno uspravno, kakva bi bila godina?
2. Zašto je more krajem avgusta toplije nego krajem juna, iako je jun bliži najdužem danu?
3. U kom bi godišnjem dobu voleo da živiš cele godine — i šta bi ti nedostajalo?
Comments
Post a Comment